Атентат у Народној скупштини 1928 на хрватске посланике

Немири у скупштини

Већ до 1928. године у народној скупштини Југославије су вођени оштри сукоби. Озбиљне дискусије су замијењене увредама, пријетњама, па чак и псовкама. Посланици су неријетко лупали по столовима посланичких клупа, не дозвољавајући говор на подијуму, а неријетко су се разбијале и клупе. Водећи хрватски политичар Стјепан Радић, предсједник Хрватске сељачке странке, претио је како се Хрватска већ спрема на отцјепљење од остатка државе (што се касније испоставило као неистина). Својим жустрим говорима је изазивао неред, због чега га је предсједник скупштине Нинко Перић укупно 10 пута удаљио са сједнице. Врхунац сукоба је био када посланици више нису ни негирали да подржавају насиље у законодавном тијелу; наиме, један посланик Савеза земљорадника је изјавио како он из парламента без крви и не излази. Сједница је била прекинута, а полицијски комесар Драги Јовановић је упао у њу са шест жандарма, с намјером да уведе ред и изнесе силом посланике који су били кажњени удаљавањем, а нису хтјели да изађу. Избацивање посланика силом неки политичари су прихватили са великим негодовањем; предсједник Самосталне демократске странке Светозар Прибићевић је тврдио да „чак ни Мађари нису тако поступали према посланицима који су легитимно опструирали рад народног представништва“, док је Стјепан Радић тврдио да је то кључни чин почев од којег више не може бити икаквог подилажења србијанској хегемонији. Све је ово довело до заоштравања односа у Народној скупштини међу посланицима.

Народни посланик и предсједник клуба ХСС, као један од лидера опозиције, на сљедећој сједници је оптужио посланике владајуће већине да долазе у парламент само ради гласања, а остатак времена проводе „само у ракијашницама“. У том духу је једном приликом посланицима владајуће већине са клупе довикнуо „Хајде, стоко, час горе, час доле!“. Када је неко из већине споменуо велики рат и јунаштво у борбама „за Краља и отаџбину“, Павао Радић је гласно упитао „Колико кошта та ваша српска крв? Колико кошта Кајмакчалан? Да платимо - па да будемо мирни!“.

Убиство

Дана 20. јуна 1928. године, сједница је започела говором посланика владајуће већине, Томе Поповића, који је говоре Стјепана Радића назвао бљувотинама које не би требало нико да слуша. Хрватски посланик Стипе Матијашевић му је са клупе довикнуо да је разбојничка шпиља, а други народни посланик ХСС-а, Иван Пернар, да мисли је на Косову а не у народном представништву. Тома Поповић је наставио говор, обраћајући се хрватским посланицима који су викали на њега, запријетивши да ће њиховом вођи

Заклетва припадника СДК.

Полагање Заклетве припадника СДК.

Ја, ........, рођен ......... у .......... овим изјављујем своје приступање Српском добровољачком корпусу и за време трајања своје службе подвргавам се следећим захтевима:

1.) Служићу верно српском народу и оружјем штитити његову земљу и уређење.

2.) Све оне који споља или изнутра нарушавају миран живот грађана, нарочито комунисте и припаднике покрета Драже Михајловића, немилосрдно ћу тући у борби и дати, ако устреба, и свој живот.

3.) Наређења која ми у томе смислу издају моји претпостављени, извршаваћу без поговора, без обзира на време, место и примену.

4.) Према немачким војницима, који се туку против истог непријатеља, односићу се са поштовањем и предусретљивошћу.

5.) Својим личним понашањем, уздржаваћу се од свега што би у народу нарушавало част и достојанство Српског добровољачког корпуса, као пљачкање и разврат.

6.) Обавезујем се да ћу служити најмање 6 месеци, рачунајући од данашњег дана. Уколико се месец дана пре истека овог рока не изјасним Команди Српског добровољачког корпуса у погледу иступања, продужава се обавеза службовања за даљих 6 месеци, и тако даље.

7.) Свестан сам тога да ће кршење овим преузетих обавеза бити кажњено по ратном праву и довести до искључења из Српског добровољачког корпуса. Да се подвргавам овим обавезама потврђујем својом службеном заклетвом и својим потписом. Тако ми Бог помогао!

Десет заповести Српским Добровољцима

1941-1945

ПРВО: 
Што се од вас тражи, то је да љубави за страдалачки српски народ имате, да земљу своју и народ свој волите пре свега и изнад свега. Та љубав треба да буде извор и утока свих ваших нада и жеља, мисли и осећања; једном речју, сав ваш живот и цео рад мора бити искључиво за добро српског народа, никако мимо њега, најмање против њега. Том љубављу морате испунити срце своје до те мере да у њему не остане ни један кутак у коме би се могла мржња заврежити, јер мржња, ма према коме, 3алива очи крвљу, те човек онда истину не може сагледати. Таква љубав биће увек непресушни извор нових снага са којима ћете и најтеже напоре лако поднети.


ДРУГО: 
Чега морате бити свесни јесте то да ви не располажете својим животима, јер сте их ставили добровољно у службу српства и Србије. Патње и страдања српског рода у свим крајевима где живе Срби, биће главни покретач свих ваших напора, а ваши напори неће и не могу бити без жртава. На то морате бити спремни, тога морате бити свесни, јер без тога спасења народу нашем доиста нема. Зато спремност на жртву и висока свест о њој треба да краси сваког оног који жели да носи часно име српског добровољца.

ОДНОС ДОБРОВОЉАЦА ПРЕМА НЕМЦИМА

После једне од првих борби које су добровољци водили са партизанима (борба за ослобођење Раче Крагујевачке од партизана, септембра 1941.), добровољци Трећег Ђачког одреда, под командом поручника Буде Никића, налазили су се у једној школи, привремено смештени по учионицама ради одмора и примања хране. Изненада им је било наређено да изађу из зграде без оружја и да се построје. Када су извршили наређење, добровољци су угледали у школском дворишту свога команданта, поручника Никића, како се жустро објашњава са једним немачким официром.

Наш чика Сава

преузето са: Ново-Видело

Прошло је знатно више од десет година од како први пут сретох чика Саву. Нисам га, на жалост, никада срео лично, уживо, али сам - ''случајно'', како само Господ уме да удеси - узео књигу из полице у књижари, прочитао шта пише на полеђини корица и закључио да, мада ништа не разумем, треба да прочитам пар страница. Тако сам срео чика Саву.

Не покушавам да напишем некролог. Има стручнијих, ученијих, умнијих и позванијих од мене. Трудим се да, из пребогатог искуства и дружења с тим човеком, уметником, саветником и, на најбољи начин - учитељем, пренесем суштину.

ЦРНА РУКА СРПСКОГ АНЂЕЛА

ХАКЕРИ МОГУ ДА ПАРАЛИШУ ЕЛЕКТРОНСКИ НЕРВНИ СИСТЕМ ДРЖАВЕ

Током бомбардовања СРЈ корисници Интернета могли да се увере у заузетост НАТО сајта, обарања бројних сајтова косовских Албанаца и сервера америчке морнарице. Одбрани нанета штета од 25 милијарди долара

РАТОВИ се све чешће са бојишта селе у виртуелни свет информација. Уместо масивних укопаних војски у крвавим исцрпљујућим борбама, мале, изузетно мобилне снаге наоружане информацијама, ударају великом брзином на неочекивана места. Победник је она страна која успева да брже анализира и експлоатише информације. Доминација у свету технолошког спектра постала је предуслов за коначну победу.

ОДНОС НЕМАЦА ПРЕМА ДОБРОВОЉЦИМА

Од оснивања добровољаца, па све до краја, Немци су покушавали да добровољце ставе, у потпуности, под своју команду и да тако
направе од њих нешто што они нису били. Недић и Љотић су се овоме упорно, и што је најважније, успешно опирали, чак и по цену да
добровољци буду распуштени.
Нарочито је у томе немачком ставу био упоран велики противник Срба, SS генерал Мајзнер. Он је у више махова тражио да добровољци пошаљу на Источни фронт, прво батаљон, а после, једну чету,