ПОЗАДИНА РАТА И ЊЕН ГОСПОДАР (Одломак*)

УВОД
На оном првом путу везаном за Москву људи говоре: ,,Овим путем треба ићи, народе србски,а не другим којим путем; ово је наш пут, јер ово је пут који је благословила Москва.’’А на оном трећем путу, говоре они који тамо воде: ,,Овим путем треба ићи, народе србски, ово је пут који су благословили Лондон и Вашингтон.’’ Генерал Недић пак на свом путу, на народном србском путу на коме он води, не може да се позове ни на благослов Москве ни на благослов Лондона. Генерал Недић није се ни трудио да добије ни благослов Вашингтона ни благослов Москве. Генерал Недић се чак није трудио да добије благослов Берлина за тај пут. За благослов он се обратио србској историји.

ПРВИ ПУТ

Има три пута који претендују да избаве србски народ из садашње ситуације. Ми сада треба да видимо који пут има највише услова да одговори на она три акутна питања србског народа: слободу треба донети србском народу, јединство унутрашње треба донети србском народу и јединство спољашње треба донети србском народу. Који од та три пута најбоље одговара интересима србског народа?Слободу, Москва вели, ја ћу ти донети, србски народе. Ја ћу ти донети прво, јер имам најјачу масу материјала и, ево, моје армије од 5. јула 1943. године непрестано напредују и, ето, још мало па ћу повратити све земље које је Совјетски савез изгубио у току прошле две године. А кад то повратим, ја ћу онда да се спустим преко Румуније, и ево ме у долини Дунава. Ја ћу ти донети слободу. Тако вели Москва.

А ми на то одговарамо: рецимо да ти имаш право, рецимо да ћеш ти заиста доћи за пола године или за годину дана у долину Дунава, али ко си ти? Ти Русија ниси, ти си Савез Совјетских Социјалистичких Република, ти си СССР. Да си Русија, ја бих могао поверовати да ми ти носиш слободу, али Русија ниси. Што би ти крио своје име? Што ако си Русија? Ко је тебе натерао да промениш име? Знам да ниси Русија, прво зато што се тако не зовеш, а друго јер си настао на Руској несрећи, још нешто кад отворим твој Устав и кад га прочитам, видим да ниси Русија, ти ниси оруђе Руске мисли, ти си инструмент јеврејско-марксистичке мисли. Тако каже грб твој, тако каже кугла земаљска у твом грбу, тако кажу срп у чекић укрштени у твоме грбу, тако каже наслов ,,Пролетери свих земаља уједините се!“ Кад отворим твој Устав, такође прочитам да је руски народ мајоризиран, статистика каже да Руса има 77%, а по твом Уставу руских посланика у представништву народа СССР највише може бити 17,6%. Ти ниси Русија, ти си само СССР, ти си организација, ти си иструмент, ти си алат јеврејско-марксистичке мисли којој је задатак општа светска револуција, а на којој једна етапа треба да буде то што ти зовеш мојим ослобођењем. Али не само то! Шта ми доносиш ти који кажеш да ми носиш слободу? У теби данас влада комунистичка мисао. Можеш ти ту комунистичку мисао да облепиш разним етикетама. Можеш по потреби преко ње да удариш руску тробојку, можеш да удариш и Православни Крст, али све то не помаже... Ја знам шта је тај комунизам који ти носиш, у духовном погледу то је борба против Бога, у националном погледу то је борба против сваке нације и Краља, а у социјалном погледу то је борба против домаћина. Комунизам је против нација. Комунизам је против свих нација, говоре ли они свим нацијама ,,падните нам у братски загрљај“? Не! Кога они зову? ,,Пролетери свих земаља уједините се“ - само пролетере зову на уједињење, а оно друго, што није пролетер, то им не треба. Куд' сте дакле кренули, ви који нисте пролетери?
Знам да ако резултат ове борбе која се води данас на Истоку, неком несрећом буде ишао у прилог бољшевизма, знам да кад би сви народи Европе мирно ставили свој врат у јарам бољшевички, знам један народ који то никада неби учинио. Тај народ није далеко од нас, то је наш народ.


ДРУГИ ПУТ

Има и други пут. Oнај који се позива на Лондон и Вашингтон. Лако је нама разграничити се са Титом и титовцима, то није ни мало тешко. Ни један Србин неће против Бога, Краља и домаћина.... али тешко је разграничити се са са онима који нису против Бога исто као и ми, нису против Краља исто као и ми, нису против домаћинства. А не иду путем којим Србе данас води Генерал Недић, већ имају Други пут, свој, који су ставили под заставу Лондона и Вашингтона. Наш народ овако резонује... Слободу сам изгубио без обзира да ли сам то заслужио или не, неко ми ју је узео. Ко је тај? Разуме се, Немци. Да није њих било, био бих слободан.У рату су против Немаца Американци и Енглези. Тамо ми је и Краљ. Према томе, Енглези и Американци кад победе, они ће ми донети слободу. То је најбржи и најлакши пут. Ви који сте за овај пут, ви који верујете да ће Лондон и Вашингтон донети слободу, ви сте истовремено као и ми у отвореном сукобу са Титом, нисте се тукли са њим зато што је ружан или зато што има косе очи, већ зато што је он представник комунистичке партије, а ви не желите да србски народ буде комунистички, исто као и ми. Добро. Разумем да сте против бољшевика, то је сасвим јасно, само зар ви не видите како ствари иду, зар ви не видите да Лондон и Вашингтон данс док између њих и Стаљина постоји 300 немачких дивизија које штите и њих чак од Стаљинових таласа, зар ви не видите сад кад постоји тај зид од три стотине немачких дивизија да су ти ваши велики савезници у сувише великој зависти пред Стаљином? А шта мислите сутра, кад би се тај зид срушио, шта мислите сутра кад не буде тог зида, зар би Енглези и Американци били јачи пред Стаљином? Ако то мислите, онда ту нема логике. По овоме како замишљају наша браћа развој рата, Енглези и Американци ће донети слободу на тај начин што ће под навалом са Истока и Запада Немачка да се сруши и онда ће Совјети поћи са Истока и доћи до једне границе коју им је поставила нека атлантска карта или нека друга конвенција и даље неће ићи. Можемо сви ми гласати на демократски начин у неке кутије и рећи: ја сам за то решење, али стварност то решење неће изгласати, неће изгласати из простог разлога ако би се сутра Немачка срушила онда би најјача сила у Европи - не кажем за Африку, не кажем за Индију, не кажем за Америку и Аустралију, мој народ се не налази тамо него у Европи, и према томе говорим о Европи - најјача сила у Европи били би бољшевици. И ако се то догоди... кад Совјети преплаве Румунију и Мађарску, који је тај Енглез или Американац који би се смео успротивити њиховом доласку на Балкан? У томе пре, што је совјетска дипломатија успела да натера Енглезе и Американце да признају Тита, те према томе Тито је тај који има пресудну реч на Балкану, па ће овде у име Стаљина побости заставу коју он буде хтео. И зато ми кажемо тој нашој браћи, ваша шема, како ви замишљате развој ствари, иако изгледа истина, иако формално са спољне стране изгледа тачна, та шема се не поклапа са стварношћу, тако се ствари развијати не могу, а да не могу види се по томе како се ствари развијају сада. На прошлом предавању сам показао како је Енглеска противно својој стопоедесетогодошњој политици допустила да јој намећу Тита, иако би требала да помаже Дражу Михаиловића, али она то не чини. Не зато што је то њена политика, већ зато што јој не дају њени господари, Јевреји, који је терају да буде послушна према Совјетима и зато дозвољава приступ Совјета на Балкан, а преко њиховог експонента Јосипа Броза Тита. Очигледно је да положај наш не зависи од Америке и Енглеске, већ од Совјетије.


Госпође и господо, србски народ има поред осталих још једну несрећу. Од априла месеца 1941. лишен је свога Краља. Влада, пошто је својом незапамћеном политиком увела народ у рат и пошто је потписала капитулацију и предала нас у робље, узела је младог Краља и одлетела из земље. Не могу а да не подвучем верност коју народ има према своме Краљу. То је наша срећа, јер је то обележје сваког правог народа. Нисмо ми као народ везани за једну личност, ми смо везани за један принцип. Краљ наш, то је застава слободе и јединства нашег, зато је народ србски свом душом одан Краљу свом, јер је на тај начин веран и слободи својој. Краљ је, међутим, тамо с оне стране границе. Енглеска пропагандна машина га је често злоупотребљавала у своје сврхе. Срећом наши уставотворци су на време то решили: народ увек дугује вероност Краљу кад је Краљ на своме месту, кад је на своме престолу, а не када се налази у иностранству. Ми смо говорили, Краљу смо верни, али по законима које су потписали његови преци, а на које је он потписао заклетву, Краљу се дугује послушност када је у својој земљи.
Међутим, ,,наши верни савезници“, како то имају обичај да кажу наша браћа са овог другог пута, поручили су србском народу после Техерана, ништа се не брините уредили смо са Стаљином да се после рата гласа да ли ће овом земљом владати Краљ Петар или Јосип Броз. Ми смо на то одговорили - хвала вам, наши велики ,,верни савезници“, али ми то не разумемо, па ми сад под окупацијом знамо, тврдимо и исповедамо да је у овој земљи владао, влада и владаће Краљ Петар Други, а ви хоћете слободу да нам донесете па после тога кад нам слободу донесете, онда нам тек предстоји хоћемо ли Краља или Тита? Па каква је то слобода? Па зар до сада под окупацијом Ми владалачка права Краља Петра сачувасмо неокрњена, а онда кад нам ви слободу донесете - ми Краља на гласање да метнемо? Има ствари о којима се не гласа. Лако би ми са црвенима, али ова браћа што се позивају на Лондон и Вашингтон ту су скоро држала некакву конференцију у неком селу код Ваљева, које се зове Ба, па су на тој конференцији дословно примили ту понуду, па и они са поносом кажу, разуме се, неће се никоме Краљ наметати него после рата на потпуно демократски начин ставићемо Краља на гласање. И та наша браћа примише слепо оно што им се из Лондона и Вашингтона поручује, примише оно што смо ми мислили да нико осим Тита неће примити. На тој истој конференцији донесоше наша браћа и разне друге ствари, сличне које сам мало час поменуо, то све заједно показује да се наша браћа налазе под утицајем и под упливом потпуно туђинског духа да још нису прогледали својим србским очима и да још не мисле потпуно својом србском главом, него место тога држе на очима својим скоро потпуно јеврејске наочари, па било да се оне узимале из радње која се зове демократија или масонерија. Унапред се они на тој конференцији ограђују од помисли да би могао да буде заведен какав чврст облик државног система. Они као кажу: немојте се плашити, ми ћемо завести најздравији демократски облик државног система.

Прошлог пута сам рекао да, иако малобројни, Јевреји владају светом захваљујући својим алатима и полугама.Четири полуге они имају:


- Капитализам;
- Масонерија;
- Демократија;
- Марксизам.

Демократија је владавина туђина, у Француској после француске револуције на чело је дошао јеврјески манијак Леон Блум, од 90 чланова француског министарства тога времена 40 је било Јевреја, 40 масона и свега 10 Француза. Они су нацију довели до пропасти. У нашем случају, издавачка кућа Геца Кон је 1939. постала све и свја и у књижевном и у политичком животу. Геца Кон је једини човек који је шест недеља пре пада Стојадиновића знао да овај пада, саопштио је то својим пријатељима не кријући да је ту информацију добио од својих веза из иностранства. Демократија је такав облик политичког живота у коме јеврејство уствари успева да завлада економијом, политиком, духовним вредностима, и изворима народног живота. А ето, ова наша браћа са овог другог пута унапред дижу руке и објављују свима и свакоме да кад нам слобода дође, тада нико не треба да се плаши неког чврстог режима, такав режим неће доћи, него ће уместо њега доћи демократија...


ТРЕЋИ ПУТ

Трећи пут смем да назовем народним путем ка слободи - не мислим да сам ни мало погрешио. Генерал Недић има право да тврди да једино његов пут води ка слободи. Разуме се – води, али не мора довести. Једном је Генерал Недић некоме рекао (био је утучен тога дана) и на питање како му је одговорио: Како ми је? - не могу да издржим тешко ми је, има негде један пут, то је србски пут. Тај пут води средином једне литице, пут широк, рече генерал Недић извадивши једну писаљку из џепа, колико и ова писаљка. Козја стаза била би аутострада у односу на његову ширину. Испод тога налази се амбис лудости србске, а изнад тога пута налази се литица немачког неповерења и неразумевања. Кад бих могао да проширим - рече генерал Недић - пут на србску страну, ја бих победио немачко неразумевање, а кад бих могао да проширим пут на немачку страну, ја бих победио србску лудост. Али не могу да проширим ни на једну страну. Пут је широк колико једна писаљка, испод њега амбис а изнад њега литица, па ипак тим путем треба да се спасе не један човек, већ читав србски народ. И нема другог пута осим тог и таквог пута.
То је прошлост, то је разговор из давнашњих дана. Данас је тај пут изашао из оних првих и уских услова, данас је он знатно шири, не много, али није ни узан као некада. Има једна бујица, ударили пљускови и направили бујицу и бујица се сручила низ планину и дере коритом једног потока и носи коње и јунаке. Преко те бујице саградио је тешком муком од брвана један мост генерал Недић и зове народ: ,,извол'те, ево места спасења србског народа“. Једни веле: ,,хајдемо“, други кажу - ,,нећемо“! ,,Шта је управо та бујица? Нико и ништа. Ми ћемо јуначки преко те бујице.“ Па једни ударе лево од моста, а други ударе десно од моста. А кад бујица почне да носи коње и јунаке, а носи их, као што вам је познато, две и по године, онда наста лелек, па се чују гласови: па добро шта је то Генерал Недић урадио? Кога је спасио? Што прича да је његов пут - пут спасења србског народа кад су се толики људи удавили? Зна се тачно кога Генерал Недић није спасио...а не зна се колико и кога је спасио. Зна се да је неколико десетина хиљада у Србији однела бујица, мутна и крвава, највећи део њих однела је, може бити, зато што нису хтели искрено и поштено да се послуже мостом Генерала Недића, него су хтели јуначки, лево и десно од моста...
Па ипак ће се знати колико је Генерал Недић спасио, јер ко упореди Србију са неким другим крајем, тај види разлику између Србије и других крајева. Замишљам, не да људе питате, већ да у пролеће и лето и у јесен кад земља говори, замишљам да се успнете авионом, па да полетите изнад Србије и да полетите изнад несрећне Босне, или Срема и Славоније, немојте људе питати, питајте земљу нека вам каже шта је у овом крају урадио Генерал Недић, јер није био тамо...
Генерал Недић није желео да овде дођу Немци, и све је радио у том циљу, нажалост, политика овде је била таква да овде ипак Немци дођу. Кад су Немци дошли, Генерал Недић се трудио и води такву политику да овде буде што мање Немаца, по могућству да овде остане само један Немац - немачки посланик. Али је опет и била друга политика која се трудила свом снагом да буде друкчије. Чим има мало Немаца, представници те политике кажу: ,,Аха, има мало Немаца, наш народ је слаб.“ И запну и успеју, Генерал Недић са својом политиком пропаде. Признајем да није лепо што Генерал Недић у својој политици не успева. Та политика је ипак много јача од Генерала Недића.
Бесмртна је заслуга Генерала Недића пред србском историјом. Питао ме је онај сељак 1941.: ,,Ехеј, има ли ишта иђе добро да за Србина пише?“ - Има, Србине, има! Зависи шта ћеш ти да пишеш, што ти сам напишеш, то ће се и читати, јер историју твоју не пишу други, пишеш је ти сам...
Три пута... Jедан Срби увелико напуштају, тако да је све јасније да тај први, Титов пут, није србски. Многи уздишу због неслоге Другог и овог Трећег пута, Ми никада нисмо рекли као они за нас: то су издајице! Не! Ми чак нисмо хтели да им кажемо да су они Дон Кихоти. Ми смо само рекли једну реч: то су људи пуни частољубља, који не виде још потпуно својим србским очима, не мисле својом србском главом, него гледају кроз туђе наочари и зато не виде праву стварност. Верујте и ја уздишем због те неслоге. И знам да ако постоје два пута данас да сутра не смеју постојати, нека се изабере један србски пут, онај који је бољи, онај који је прави, онај који одговара србским интересима и имаћете Србе сложне на том путу. Али на ту нашу поруку они нам одговарају: ,,ви идите вашим, а ми ћемо нашим путем, али међу нама да не буде боја“. А ми одговарамо - Чујте браћо наша, чујте ово! Ако у целој историји нађете само један, само два брата који су икад могли да се споразумеју и да живе у љубави, да се не бију, а при томе један да зида а други да руши оно што овај зида, ако нађете таква два брата, само два, онда сте доказали да такaв начин споразума и мир може бити. Ви велите ми смо у шуми и ми тражимо до вас само једно, а то је да се не напαдамо. А ми одговарамо: ако је добро, браћо, да сте ви у шуми, докажите, па да и ми идемо у шуму. Зар мислите да ћете ви добро радити, а ми зло? Докажите да је ваш пут добар, и ево свих нас у шуми. Ако не можете да нам докажете, дозволите да вама ми докажемо па 'ајте на наш пут... Хајте и ми браћо да се сложимо и да радимо један посао....

РЕЗИМЕ

Пут Титов прво није србски пут, већ интернационални. Али има Срба који су још на том путу...

1.Пут Титов не решава прво питање слободе, јер он доноси са собом бољшевизам. Уосталом, милиони избеглица из Царске Русије добро знају ту ,,слободу“.
2.Пут Титов не решава питање унутрашњег јединства јер он баш има задатак да разбије сваки народ изнутра, делећи га по унутрашњој линији на пролетере и буржује и гурајући их у међусобну борбу.
3.Пут Титов није решење питања спољњег јединства, јер ће у том случају србски народ бити распарчан у многе социјалистичке републике, бољшевизам се плаши Срба, зато мора да их поцепа и разједини.

На Дражином путу има највише Срба. Њима поручујем:

1.Пут Дражин не доноси слободу, јер или ће Немачка сузбити Стаљина и онда се Дража неће питати шта жели, или ће Стаљин сломити Немачку, е ту Стаљин неће питати шта Дража жели, већ преко Тита урадити шта му треба овде. Замисао Дражина да ће се опет питати Енглеска и Америка двоструко је штетна, овде се већ сад они не смеју појавити пред Стаљином и зато и оне морају Тита да подупиру.
2.Пут Дражин, чим не решава питање слободе, излишан је а и штетан, јер цепа србски народ без одговарајуће користи. Србски народ, по разуму не може за Дражом, по лудилу може. А ми овде само о путу разума говоримо.

О путу Генерала Недића:

1.Пут Генерала Недића прави је србски пут. Он води разумом и мудрошћу и хоће да врати Србима оно што су лудошћу изгубили. Што то иде тешко, србски народ нека се не чуди, јер се зна да само један луд за дан поквари оно што сто мудрих за годину саграде, а овде је било много више лудих, а мудрих је било мало.

Пут Генерала Недића решава питање слободе, јер хоће уједињење србског народног живота да постави на оне основе које одговарају нашем народном схватању. А с обзиром да Немачка нема територијалне претензије на Балкану, слобода се решава са оним ко данас Балкан држи у својој руци, а то су Немци.

2.Питање унутрашњег србског јединства решиће се на тај начин што ће пред народним искуством пасти и пут Титов и пут Дражин и сваки Србин тада мора видети да само један пут који има услове да Србство спасава. А то је пут Генерала Недића.

3.Питање спољашњег србског јединства може доћи на ред тек када се реши питање унутрашњег србског јединства. Шта ће Србима донети померање граница ако се Срби међу собом мрзе и убијају, раде зло један другом, иако ни два Србина не иду, већ сваки за себе, својим путем, за свој рачун? Да нам неко цео Балкан да, мали би био да такве људе, љуте осе међу собом смири. А на таквој неслози не одржава се заједница било велика, било мала. Србство мора да се сложи и то прво овде у Србији... бар ми који смо за Бога, Краља и домаћина...

* Са предавања на Коларцу 13. III 1944. године