се сабља не сакова, нити песма испева. Без муке нема јунаштва, а без
јунаштва нема праве победе. Што се лако и брзо стекне, тако и оде.
На муци се познају јунаци, јер борба и страдање прочишћују човека.
Ко није у стању да тегобу и невољу поднесе, од тога се тешко надати
каквом добру. Мекушци су сладокусци, кад се дочепају власти мисле
само на себе. С таквима ни у цркву!
Требају нам другови у борби, јер без друштва нема јунаштва. Нема
правог и великог дела без оних који су готови на жртву и то не речима
већ на делу. Жртвовати се у правом смислу значи волети свој идеал више од себе сама.
Без идеала, човек је врло близу животиње. Само је опаснији од ње, јер
разум, вољу, знање и остале божје дарове употребљава у себичне циљеве, без обзира на своје ближње.
Од тих културних варвара страда данашњица уопште. Они су ти који
су прави узрок свега зла. Јер, њима није стало до заједнице, до њеног
напретка, већ само до личног успеха и богаћења. Зато су они у отимању о власт тако безочни. Они не бирају средства, јер су у својој себичности слепи код очију. Не знају они да се на крају крајева све плаћа.
Плаћа кад тад, макар у десетом колену.
Борити се против тих заслепљених и малоумних себичњака треба да
буде част и дужност сваког правог и честитог човека.
Димитрије Љотић
Нема коментара:
Постави коментар