недеља, 04. март 2012.

ОДНОС НЕМАЦА ПРЕМА ДОБРОВОЉЦИМА

Од оснивања добровољаца, па све до краја, Немци су покушавали да добровољце ставе, у потпуности, под своју команду и да тако
направе од њих нешто што они нису били. Недић и Љотић су се овоме упорно, и што је најважније, успешно опирали, чак и по цену да
добровољци буду распуштени.
Нарочито је у томе немачком ставу био упоран велики противник Срба, SS генерал Мајзнер. Он је у више махова тражио да добровољци пошаљу на Источни фронт, прво батаљон, а после, једну чету,

као симбол Србије у борби против бољшевизма нарочито подвлачећи да би у томе случају став Немаца према добровољцима био промењен. Тако, на пример, добили би нове униформе, ново наоружање,
бољу исхрану. Баш у то време, оштре зиме каква је била она из 1941-1942. године, добровољци су се веома лоше хранили, а униформе су им биле дотрајале, обућа била у стању распадања.
Љотић је, између осталог, овако рекао Мајзнеру:
"Ми не можемо никога послати на Источни фронт,
јер ми нисмо ваши савезници. Напротив, ми смо ваши робови... Совјети су савезници наших савезника, а самим тим и нашег Краља... Ја знам да Совјети нису искрени савезници ни Американцима, ни Британцима, ни Французи ма, а камоли нашем Краљу и нама. Они имају за циљ да завладају Европом и светом. Ја то знам, али, ипак, ми не
можемо против њих ратовати. Ми ћемо се и даље у нашој земљи борити противу комуниста, југословенских поданика, које сматрамо главним непријатељем хришћанства и човечанства... Скрећем вам пажњу да је носилац наше политике председник Владе генерал Недић, под чијом се командом налазе Добровољци, па према томе, разговарајте са њим."
Мајзнер је сличан одговор добио и од генерала Недића. Овакав став и одлучно одбијање да се Српски добровољци пошаљу на Источни фронт довело је до тога да су Немци почели да показују своје нерасположење, незадовољство и непријатељство према добровољцима. Немци запостављају добровољце на разне начине, чак расформирају XI добровољачки одред и људство одводе у заробљеништво. То исто раде и са једним делом VII добровољачког одреда. У овоме се нарочито истиче, већ поменути, генерал Мајзнер. Када је фебруара 1942. године образована Српска државна стража, и која је као полицијска формација падала у надлежност тог генерала SS и полиције, Мајзнера, њено снабдевање, у сваком погледу, је било боље од оног што су имали добровољци. На чело Српске државне страже (СДС) Мајзнер је поставио, и против оштрог проте ста генерала Недића, Драгољуба-Драгог Јовановића, Управника града Београда. Касније, за Команданта СДС постављен је пуковник, доцније генерал, Боривоје Јонић.
Мајзнеру и Немцима су, такође, сметале и слике Краља Петра II, које су се налазиле у просторијама јединица Добровољаца и Срп-ске државне страже. Лета 1942. Немци наређују да се слике уклоне, а такође да добровољци скину са груди своје добровољачке крстове, јер је на њима писало "С вером у Бога, за Краља и Отаџбину". Када је овај захтев достављен Начелнику штаба Српске добровољачке команде, потпуковнику Таталовићу, он моментално одговара уз протест, да "... Српска добровољачка команда ову наредбу не може да изврши...". Краљеве слике нису биле скинуте са зидова, а добровољци су своје крстове са поносом носили на грудима све до краја рата.

Нема коментара:

Постави коментар