субота, 14. април 2012.

Десет заповести Српским Добровољцима

1941-1945
ПРВО: 
Што се од вас тражи, то је да љубави за страдалачки српски народ имате, да земљу своју и народ свој волите пре свега и изнад свега. Та љубав треба да буде извор и утока свих ваших нада и жеља, мисли и осећања; једном речју, сав ваш живот и цео рад мора бити искључиво за добро српског народа, никако мимо њега, најмање против њега. Том љубављу морате испунити срце своје до те мере да у њему не остане ни један кутак у коме би се могла мржња заврежити, јер мржња, ма према коме, 3алива очи крвљу, те човек онда истину не може сагледати. Таква љубав биће увек непресушни извор нових снага са којима ћете и најтеже напоре лако поднети.


ДРУГО: 
Чега морате бити свесни јесте то да ви не располажете својим животима, јер сте их ставили добровољно у службу српства и Србије. Патње и страдања српског рода у свим крајевима где живе Срби, биће главни покретач свих ваших напора, а ваши напори неће и не могу бити без жртава. На то морате бити спремни, тога морате бити свесни, јер без тога спасења народу нашем доиста нема. Зато спремност на жртву и висока свест о њој треба да краси сваког оног који жели да носи часно име српског добровољца.



ТРЕЋЕ: 
Не смете бити самовољни. Оружије које носите није вам дато да будете господари над народом својим, него да народу своме будете верне слуге. Не треба српском народу ни дахија ни зулумћара. Имао их је и има их народ наш, нажалост, и превише. Српском народу треба бранилаца и заштитника, лучоноша и заштитника правде и истине. Он је крваво поробљен, језиво обесправљен, уништавају га и сатиру, децу му одводе да од њих стварају црвене јаничаре, куће пале, имања разарају. Цвили и јауче упропашћена српска земља под крвавим мачем тирана. Српски народ данас чека ослобођење, спасење и васкрс. Он полаже све своје наде у вас, српске добровољце; ви сте му једина одбрана и једина нада. Ако га ви изневерите помоћи му нема ни од куда. Он ће нестати у побеснелим стихијама овог рата. Зато не престајте ни часа мислити о својим дужностима према народу. 


ЧЕТВРТО: 
Ни зловољци не смете бити, јер зловољом се никакво добро није створило, а ви ступате у добровољце да само добре ствари радите. Будете ли зловољни постаће и српски народ Зловољан према вама.


ПЕТО: 
Не смете бити ни маловољни. Дугачак је пут наш и препун напора и тешкоћа. Ко на такав пут крене са мало воље, тај ће брзо своју вољу истрошити, постаће безвољан, а такав, сигурно, до краја пута неће стићи. А народу српском је потребно да стигне до краја, да пређе преко свих препрека и тешкоћа. То може постићи само онај ко има много воље. Зато се наоружајте вољом. Из ваше вере, воље и одлучности треба да израста ваша снага. Србију треба ослободити, сјединити, поново уздићи до славе и сјаја. Без вас то нико не може учинити. Снажите се, јачајте се, челичите се, с вама су непобедивост, правда и Бог, који чине чуда кроз носиоце истине.


ШЕСТО: 
Морате бити јунаци. Ви слушате од ваших старијих другова, о јуначким борбама и херојским подвизима српских добровољаца. Груди вам се надимају, па би да јурнете, ношени младалачким бурним полетом, да покажете како и ви можете бити хероји и јунаци. 
Али, да се не би погрешно разумели када говоримо о јунаштву, ми мислимо пре свега на оно највеће јунаштво: победити себе.То јунаштво није једанпут у годину дана, или у месец дана, него стално неуморно јунаштво, сваког дана и сваког часа. То је непрекидна будна стража над сваком својом речју, сваком мишљу, сваким поступком. Ако себе победите, победићете све противнике српског народа. Трудите се да такви јунаци будете. 


СЕДМО: 
Ваш став мора бити јасан. Питаће вас многи за кога сте? Против кога сте? Ваш одговор гласи: За Српски народ! За ослобађање његово од црвених тирана, за препород његов, за поново ступање на напуштен Хришћански и Светосавски пут. А против свих оних који спречавају и ометају народу нашем да свој пут нађе. Не мрзимо никог! Али нас нико не може спречити да свој народ безгранично волимо, и да жртвама својим свом народу извојујемо оно место под сунцем Божијим, које он по вредности својој и по свем другом заслужује.


ОСМО: 
Ко је с вама, Добровољцима? Па ко би пре свега бити са људима добре воље, до ли сам Свевишњи. Нису ли небески Анђели, објављивали рођење Христово речима: Слава Богу! На висини и на земљи мир међу људима добре воље. Зато се трудите да будете доиста људи добре воље, јер докле год такви будете, имаћете моћни савез с Богом живим, и никаква сила неће вас уништити. Божијом помоћу увек ћете побеђивати. Напустите ли добру вољу, гнев Божији излиће се на главе ваше. И никакво оружије неће вам помоћи. Бићете млевени и сатрвени. Настојте зато да увек останете добровољци јер ћете само тако бити у милости Божији. 


ДЕВЕТО: 
Знајте и запамтите: ви сте со и видело народу своме у најтежим данима његовим. Не плашите се што вас је мало, јер са мало соли много јела може се зачинити, а са мало светлости велике се просторије могу осветлити. Зато испуните себе љубављу, оружајте се вером у Бога и правду Његову, и са много добре воље приступите делу спасавања српског народа, истрајно вршите свој посао. То је пут и начин да зрачите блиставом светлошћу и растерате таму у коју је запао народ српски. Победите себе, чувајте стражу над самим собом да со у вама не обљутави,да светлост ваша не згасне. Будите светли и чисти као девојка, а неустрашиви и одважни као бујна планинска река. Крв јуначка душа девојачка.


ДЕСЕТО: 
Имајте увек у виду да су добровољци били главни инструмент спасавања српског народа. 
Добровољци су постали онда када већ скоро никакве наде није било, кад је изгледало да српском народу нема спаса и да је пропаст његова неминовна. Жртвама и напорима добровољаца, изведено је оно што се назива ''Српско чудо''. Српски народ је отргнут од ивице понора. Ха том великом делу добровољци су принели на жртву своју најлепшу младост, своје најбоље другове. Њихова жртва наш је путоказ. Имајте га стално пред очима. Ако би њих заборавили нека Бог заборави нас. Предстоји вам тежак посао, Треба довршити започето дело. Сропски народ је поробљен, расцепкан, стравично проређен. По светој српској земљи бесни дивља и необуздана тиранија безбожника. Са разних страна скупили су се зликовци и убице да истребе све што је Српско. Наша Отаџбина је суновраћена у амбис понора, изложена неисказаним патњама и страдањима. Отаџбину треба спасавати, народ на прави Светосавски пут извести, треба га изнутра обновити, повратити му снагу и замах, учинити га оним што је био. Велике напоре и тешке жртве мораћете да уложите, ви српски добровољци, да се то дело оствари. Судбина српског народа је у вашим рукама. Заборавите на себе и своје личне бриге и невоље јер су и сувише безначајне према невољама српског народа. Својом жртвом испуните бољи и сигуран живот српској Отаџбини. Све наде Српског народа везане су за вас. Не изневерите их.
Тако вам Бог помогао!


Командант Ђенерал Коста Мушицки

Нема коментара:

Постави коментар