После јасног стављања Англо-Американаца на страну Титових партизана,Тито је морао и на војном плану да заслужи ту помоћ,решио је ударити на бастион анти-комунизма,Недићеву Србију. Зато је издао наређење најелитинијим комунистичким формацијама да изврше продор у Србију како би се спојили са јаким комунистичким јединицама које су биле стациониране у Јужној Србији и да тако ојачани поразе Немачке,четничке и Недићеве снаге у Србији.
Комунистичке снаге:
• II Пролетерска дивизија(Љ.Вучковић)
• V Крајишка дивизија (С.Родић)
Националне снаге(Р.Таталовић)
*IV пук СДК (В.Димитријевић)
*II пук СДК(М.Петровић)
*делови I и III пука СДК (М.Бардак и М.Штаљанић)
*Јаворски корпус ЈвуО(Р.Цветић)
*I Равногорски корпус ЈвуО(З.Вучковић)
*II Равногорски корпус(П.Раковић)
*Косовски корпус ЈвуО (Ж.Марковић)
*Команда СДС/Краљевачка област(Д.Редић)
Борбе су отпочеле у ноћи између 30 и 31.марта 1944 у Ибарској долини. Жесток продор комуниста праћен дивљачким крицима потпуно је разбио делове III пука СДК,али уз помоћ II Равногорског корпуса то је ситуација санирана те су Националисти кренули у гоњење партизанских снага на овом сектору. Херојски је погинуо поручник Ранислав Чавић из III пука СДК, када се нашао у комунистичком окружењу дозволио је комунистима да му приђу те је онда активирао бомбу,убивши себе и неколико партизана.
Штаб I Равногорског корпуса ЈвуО у селу Вичи потпуно је био окружен,али уз помоћ Немачке артиљерије и СДК 6 априла 1944 је обруч био пробијен и Вучковић спасен.
После пораза на Ибру комунисти су се повукли ка планинским масивима Западне Србије.
Да би се потпуно поразиле ове две елитне партизанске дивизије које су биле у поивлачењу,Ђенерал Дража Михаиловић наређује да се још три корпуса ЈвуО укључе у борбу.
*Горска Гарда Краља Петра II (Н.Калабић)
*Церско-Мајевичка група корпуса(Д.Рачић)
*Ваљевски корпус(Н.Недић)
Партизани су одлучно одбили налете ових снага,али су падале полако у окружење са свих страна,Немачки пук ,,Бранденбург,, такође се окључио у борбу. Али онда долази 26.април 1944 и невероватна глупост Нешка Недића који са својим корпусом напада Немце и батаљон I пука СДК у Ваљеву! И до неописивог страдања би дошло да не беше извесног Дринчића,четничког шпијуна у редовима I пука СДК који је открио на време ову сулуду Недићеву идеју (у спетембру 1944 то је главом платио). У 1.час 27 априла 1944 четници нападају Ваљево али их спремно дочекују Немци и СДК,те Ваљевски корпус бива разбијен и отеран, Немци су наставили гонити Недића. Овакав хаос користе комунисти те крећу на Ваљево,2.маја 1944 долази до борбе на путу Ваљево-Варда,у селу Лесковице комунисти разбијају чету Руског Заштитног Корпуса,Ваљевски корпус ЈвуО који је био у гоњењу од Немаца удари партизане с леђа али и ту претрпи пораз те се у расулу настави повлачити. Посебно крваве борбе вођене су на Вису и Магљешу где су у неколико пута Добровољачко-Стражарски одреди били тучени али нису отступали ка Ваљеву,стигли су и Немци те комунисти беху потиснути. Са Букова је стигло појачање у виду Горске Гарде и немачког ,,Бранденбугра,, те су комунисти били разбијени и у нереду се повлачили у правцу Косијерића, ту је дошло до страховите борбе где је V Крајишка потпуно уништилиа Први батаљон IV пука СДК, ту је јуначки погинуо и Добровољачки херој, водник Константин Мајерхофер. Комунисти су се повлачили ка Дрини,циљ им је био побећи у Босну. Те им је у помоћ са Босанске стране стигла XVII партизанска дивизија,са циљем да помогне V Крајишкој и II Пролетерској дивизији које су се нашле у окружењу на Тари.
12.Маја 1944 Комунисти беху потпуно окружени на Тари,неколико пута су пробали да се преко Златибора пробију даље ка Рашкој области и нису успели, док на тај сектор нису стигли Бугари које су Немци звали у помоћ, из неког непознатог разлога, Партизани су баш ту пробили обруч прве ноћи када су Бугари дошли...а борбе није било уопште!
Међутим тада се у борбу укључује немачки полицијски батаљон(Чермак) који партизане гони ка реци Увац и уз помоћ Немаца из Кокин Брода партизани поново падају у обруч,једина шанса им је река Увац ,Радојињски брод где је једино Увац могуће прећи.
Радојињски брод бранио је II Милешевски корпус ЈвуО(В.Калаитовић), на Увац стиже и Вишеградска бригада ЈвуО(Д.Васиљевић).
Обруч који је Чермак поставио од јаких Добровољачких,Немачких и четничких снага беше поново пробијен и то на сектору Драгослава Рачића и његових четника у ноћи између 17. и 18.маја 1944,тако се комунисти спасили,уз огромне жртве на обе стране битка за Србију је завршена потпуним поразом комуниста.
Тито је после овога увидео да ће му требати нешто више од Савезничких бомбардера и његових елитних и искусних јединица,то нешто дошло је у септембру 1944, тада је коначно сломљена анти-комунистичка Србија.
Комунистичке снаге:
• II Пролетерска дивизија(Љ.Вучковић)
• V Крајишка дивизија (С.Родић)
Националне снаге(Р.Таталовић)
*IV пук СДК (В.Димитријевић)
*II пук СДК(М.Петровић)
*делови I и III пука СДК (М.Бардак и М.Штаљанић)
*Јаворски корпус ЈвуО(Р.Цветић)
*I Равногорски корпус ЈвуО(З.Вучковић)
*II Равногорски корпус(П.Раковић)
*Косовски корпус ЈвуО (Ж.Марковић)
*Команда СДС/Краљевачка област(Д.Редић)
Борбе су отпочеле у ноћи између 30 и 31.марта 1944 у Ибарској долини. Жесток продор комуниста праћен дивљачким крицима потпуно је разбио делове III пука СДК,али уз помоћ II Равногорског корпуса то је ситуација санирана те су Националисти кренули у гоњење партизанских снага на овом сектору. Херојски је погинуо поручник Ранислав Чавић из III пука СДК, када се нашао у комунистичком окружењу дозволио је комунистима да му приђу те је онда активирао бомбу,убивши себе и неколико партизана.
Штаб I Равногорског корпуса ЈвуО у селу Вичи потпуно је био окружен,али уз помоћ Немачке артиљерије и СДК 6 априла 1944 је обруч био пробијен и Вучковић спасен.
После пораза на Ибру комунисти су се повукли ка планинским масивима Западне Србије.
Да би се потпуно поразиле ове две елитне партизанске дивизије које су биле у поивлачењу,Ђенерал Дража Михаиловић наређује да се још три корпуса ЈвуО укључе у борбу.
*Горска Гарда Краља Петра II (Н.Калабић)
*Церско-Мајевичка група корпуса(Д.Рачић)
*Ваљевски корпус(Н.Недић)
Партизани су одлучно одбили налете ових снага,али су падале полако у окружење са свих страна,Немачки пук ,,Бранденбург,, такође се окључио у борбу. Али онда долази 26.април 1944 и невероватна глупост Нешка Недића који са својим корпусом напада Немце и батаљон I пука СДК у Ваљеву! И до неописивог страдања би дошло да не беше извесног Дринчића,четничког шпијуна у редовима I пука СДК који је открио на време ову сулуду Недићеву идеју (у спетембру 1944 то је главом платио). У 1.час 27 априла 1944 четници нападају Ваљево али их спремно дочекују Немци и СДК,те Ваљевски корпус бива разбијен и отеран, Немци су наставили гонити Недића. Овакав хаос користе комунисти те крећу на Ваљево,2.маја 1944 долази до борбе на путу Ваљево-Варда,у селу Лесковице комунисти разбијају чету Руског Заштитног Корпуса,Ваљевски корпус ЈвуО који је био у гоњењу од Немаца удари партизане с леђа али и ту претрпи пораз те се у расулу настави повлачити. Посебно крваве борбе вођене су на Вису и Магљешу где су у неколико пута Добровољачко-Стражарски одреди били тучени али нису отступали ка Ваљеву,стигли су и Немци те комунисти беху потиснути. Са Букова је стигло појачање у виду Горске Гарде и немачког ,,Бранденбугра,, те су комунисти били разбијени и у нереду се повлачили у правцу Косијерића, ту је дошло до страховите борбе где је V Крајишка потпуно уништилиа Први батаљон IV пука СДК, ту је јуначки погинуо и Добровољачки херој, водник Константин Мајерхофер. Комунисти су се повлачили ка Дрини,циљ им је био побећи у Босну. Те им је у помоћ са Босанске стране стигла XVII партизанска дивизија,са циљем да помогне V Крајишкој и II Пролетерској дивизији које су се нашле у окружењу на Тари.
12.Маја 1944 Комунисти беху потпуно окружени на Тари,неколико пута су пробали да се преко Златибора пробију даље ка Рашкој области и нису успели, док на тај сектор нису стигли Бугари које су Немци звали у помоћ, из неког непознатог разлога, Партизани су баш ту пробили обруч прве ноћи када су Бугари дошли...а борбе није било уопште!
Међутим тада се у борбу укључује немачки полицијски батаљон(Чермак) који партизане гони ка реци Увац и уз помоћ Немаца из Кокин Брода партизани поново падају у обруч,једина шанса им је река Увац ,Радојињски брод где је једино Увац могуће прећи.
Радојињски брод бранио је II Милешевски корпус ЈвуО(В.Калаитовић), на Увац стиже и Вишеградска бригада ЈвуО(Д.Васиљевић).
Обруч који је Чермак поставио од јаких Добровољачких,Немачких и четничких снага беше поново пробијен и то на сектору Драгослава Рачића и његових четника у ноћи између 17. и 18.маја 1944,тако се комунисти спасили,уз огромне жртве на обе стране битка за Србију је завршена потпуним поразом комуниста.
Тито је после овога увидео да ће му требати нешто више од Савезничких бомбардера и његових елитних и искусних јединица,то нешто дошло је у септембру 1944, тада је коначно сломљена анти-комунистичка Србија.
Нема коментара:
Постави коментар