уторак, 20. децембар 2011.

Прва победа Српских добровољаца - први пораз комуниста

Трећи ђачки добровољачки одред, одевен у униформе бивше Краљевске југословенске војске, са српским ознакама и са српском тробојком, кренуо је из Београда на челу са поручником Никићем 17.септембра 1941. године. Вредно је нагласити, да је Одред био наоружан само крагујевачким пушкама и бомбама "Крагујевчанкама".
Прве Српске добровољце испратио је на терен са очинским саветом Димитрије Љотић. Том приликом, Димитрије В. Љотић, у своме
говору добровољцима, рекао је и ове речи:
"... Жао ми је ваше младости, јер ће многи од вас погинути...
Али, више од тога ми је жао, што ћете и ви морати да убијате,
јер у борбу идете... Ви сте добили оружје, али морате знати да је
оно моћно и благословено једино у достојним рукама Јунака и Чо-
века... Да се не размећете њиме, и да га никад не употребите као
силеџије, насилници или, не дај Боже, убице... Ви се борите да се
успостави ред и мир у вашој земљи, и да народ не страда више, да
престане да даје бесциљне жртве... Али, ви морате знати и свој
положај: свако јутро кад се пробудите, ви себи да кажете да сте
робови..."
Трећи ђачки добровољачки одред је одмах, истога дана када је напустио Београд, 17. септембра 1941. године, улетео у борбу противу комуниста код Гроцке. У једном снажном, одушевљеном јуришу, уз поклике Краљу Петру II и Србији, Српски добровољци просто су сатрли Космајски партизански одред на који су били наишли у селу Дражњу. Још тада, у тој првој борби, у својој првој победи, Српски добровољци су, по речима песника, - "показали непоколебљиву вољу, високо уздигнут национални идеал и готовост за жртве". Што су били овакви, - "то је, свакако, стога што млади верују да има нешто за што вреди положити живот". 
Зато је песник Сима Пандуровић, поред предњих, написао о добровољцима и ове редове:
"Данашња српска омладина има ту веру. Она је остала верна земљи у којој је рођена, остала је верна огњишту својих предака, и бескрајно одана простору своје будућности."
Уколико се 7. јули 1941. године сматра почетком комунистичке револуције у Србији, утолико се 17. септембар 1941. године - дан прве добровољачке победе код Дражња (Гроцка) на комунистима - има сматрати даном почетка грађанског рата.
Победа код Гроцке само је охрабрила Српске добровољце. И кад су добровољци хрлили из борбе у борбу и ређали победу за победом,
почело је, увелико, да се враћа поуздање и самом српском народу у његову животну снагу. Док су Српски добровољци крвљу исписивали
јуначке победе код Варовнице, Хаџиних Ливада, Раче, Петровца на Млави, Црног Врха, Горњег Милановца и других места, дотле је српски народ целим својим бићем осећао, да га Господ заиста није напустио и да га самом својом божанском руком са ивице понора води у лепши и светлији живот.
На овом месту важно је истаћи, да је међу изгинулим и заробљеним комунистима било најмање српских сељака, и да су већину чинили: Мађари, Немци, Јевреји, Арнаути, Цигани, итд.
У борби код села Дражња Српски добровољци запленили су, између осталога, и комплетне униформе, заједно са легитимацијама, двојице немачких подофицира, који су били комунисти и учествовали у организовању партизанских чета као инструктори. Ове униформе Љотић је послао Шефу немачког Војно-управног Штаба др Турнеру, те су отада немачки фактори у даљим односима према српској администрацији постали мање надмени, јер су имали најочигледнији доказ, да поред осталих Несрба и сами Немци помажу комунистичку револуцију у Србији.
Све је ово сведочило, да српски сељак, српски домаћин, уопште није дао ни најмању подршку комунистичкој револуцији, јер је својим
здравим народним инстинктом осетио, да је црвено безбожје сасвим страно српској души.

Нема коментара:

Постави коментар